ジュラジ・ジュラシェヴィチ・ツルノイェヴィチ

出典: フリー百科事典『ウィキペディア(Wikipedia)』

2020年6月5日 (金) 02:39; McYata (会話 | 投稿記録) による版(日時は個人設定で未設定ならUTC

(差分) ← 古い版 | 最新版 (差分) | 新しい版 → (差分)
ジュラジ・ジュラシェヴィチ・ツルノイェヴィチ
紋章
子女 ゴイチン
ジュラシン
スティエパン
称号 ヴォイヴォダ
家名 ツルノイェヴィチ家
父親 ラディチ・ツルノイェヴィチ
母親 イェレナ
出生 14世紀半ば[1]
死亡 1435年以降[1]
埋葬 コム修道院
テンプレートを表示

ジュラジ・ジュラシェヴィチ・ツルノイェヴィチ (セルビア語: Ђурађ Ђурашевић Црнојевић, fl. 1413年–1435年) は、ゼタ公国パシュトロヴィチ族モンテネグロ沿岸部族の一つ)の長、セルビア専制公国ヴォイヴォダ(弟アレクサ・ジュラシェヴィチと共同)。

ジュラジと弟アレクサ(ルイェシ)は、バルシャ3世治下のゼタ公国において、パシュトロヴィチ族の領域(ルシュティツァと、コトルブドヴァの丘陵地帯)を支配していた[2]。ジュラシェヴィチ家は、カロジュルジェヴィチ家の分家で[3]、ジュラシェヴィチ家の人々はバルシャ3世の宮廷の中でも最も異質の地位を有していた[4]。1413年にバルシャ3世がプラスクヴィツァ修道院を建設した際には、ジュラジやその息子、またサンダリ・フラニッチの使節アレクサ・パシュトロヴィチらはその設立憲章に証人として名を連ねている[5]。パシュトロヴィチの地を治めていたため、ジュラジはバルシャ3世の憲章の証人、そしておそらくは執行者として立てられた[6]

バルシャ3世が没すると、ジュラシェヴィチ家はヴェネツィア共和国から従属するよう誘われたが、彼らはそれに乗ることも、ゼタの新たな支配者となったセルビア専制公スティエパン・ラザレヴィチに従いながらヴェネツィアの宗主権を認めるという選択肢も拒否した[7]。彼らはコトルに近いグルバリ谷の塩田10か所を支配していた[8]。ジュラジとアレクサの兄弟は上ゼタがツルノイェヴィチ家の支配下にはいった1415年から1427年の間に、コム修道院を設立している[9]

1420年3月10日、ヴェネツィアはジュラジとアレクサをブドヴァ総督に任じると約束した[10]

ジュラジ・ジュラシェヴィチはツルノイェヴィチの一員でもあった。4人の息子、すなわちジュラシン・ジュラシェヴィチ、ゴイチン・ツルノイェヴィチ、スティエパン(スティエパニツァ)・ツルノイェヴィチ、名前・業績不明の一人をもうけた[11]

脚注[編集]

  1. ^ a b Popov, Čedomir (2009) (Serbian), Srpski biografski rečnik, Novi Sad: Budućnost, p. 65, ISBN 9788679460370, OCLC 690445723, http://www.maticasrpska.org.rs/biografije/tom03.pdf, "Ђурађ Ђурашевић/Црнојевић, властелин, војвода (?, средина XIV в. — Зета, после. 1435)" 
  2. ^ Milivoje Pajović (2001). Vladari srpskih zemalja. Gramatik. p. 130. https://books.google.com/books?id=6aYtAQAAIAAJ 
    Тако су и браћа Ђурађ Ђурашевић Црнојевић и Љеш Алекса Ђурашевић Црнојевић у време Балше III Балшића, управљали Паштровићима, Луштицом и брдским крајевима изнад Котора и Будве.
  3. ^ Ivan Božić (1979). Nemirno Pomorje XV veka. Srpska književna zadruga. p. 132. https://books.google.com/books?id=SnkBAAAAMAAJ 2014年1月11日閲覧. "Породица Ђурашевић из Паштровића припадала је Кало- ђурђевићима" 
  4. ^ Fine 1994, pp. 521
    ... Djurasevici, under the family head George (Djuradj),...
  5. ^ Istorijski časopis. Institut.. (1960). p. 156. https://books.google.com/books?id=p406AQAAIAAJ 2013年6月13日閲覧。 
  6. ^ Blagojević, Miloš (2001) (Serbian). Državna uprava u srpskim srednjovekovnim zemljama. Službeni list SRJ. p. 166. https://books.google.com/books?id=srAVAQAAIAAJ. "Избор Ђурђа Ђурашевића за милосника није био случајан. У доба издавања већ поменуте повеље којом се оснива манастир Св. Николе у Прасквици, војвода Ђурађ Ђурашевић управљао је „Паштровићима, Луштицом и ..." 
  7. ^ Bešić 1970, p. 135
    Примамљивим млетачким позивима нису се одазвали ниЂурашевићи нити су помишљали да заузму одметнички став свогпретходника Радича Црнојевића. Поред Ђурђа, и Љеш је постао„деспота Степана воевода
  8. ^ Bešić 1970, p. 146
    Од 143 сона поља которска је општина располагала еамо са 32, док су остала припадала Балши (34), зетском митрополиту (24), Луштичанима (27), Ђурашевићима (10),
  9. ^ Dimitrije M. Kalezić (2002). I - O. Savremena administracija. p. 1010. https://books.google.com/books?id=ni3ZAAAAMAAJ 2013年4月23日閲覧. "КОМ, манастир са храмом посвећеним Успењу Прес- вете Богородице подигнутје између 1415. и 1427. год. на источним падинама острва Одринска гора, западно од Жабљака Црнојевића, као задужбина Ђурђа и Љеша Црнојевића, који се у историјским изворима иомињу између 1403. и 1435." 
  10. ^ Lazo M. Kostić (1961). O srpskom karakteru Boke Kotorske. Izdan'e piščevo. p. 30. https://books.google.com/books?id=lSqFAAAAIAAJ. "Дал>е пише Мадираца: «Дана 10 марта 1420, Венещца обећа Будву ЂорЬу и ЛЬешу Ђурашевићу, зетским баронима" 
  11. ^ Bešić 1970, p. 190

参考文献[編集]